Калемегдан без нове четврти
Студентски трг, Кнез Михаилова, капија, река, и трамвај који већ знате.
Почните са Студентског трга. Станите испред ректорског здања довољно да знате одакле крећете, не да снимате фасаду као доказ да сте били. Од трга до улаза у парк ред је кратак: улица коју већ познајете, пешачка зона, капија. Кнез Михаилова је улица, не списак радњи. Ако вам неко нуди „још само једну улицу“ пре капије, то није ред — то је куповина времена.
Капија Калемегдана и парк тврђаве су шетња и кад је музеј затворен. Радно време објеката унутар комплекса проверите ујутру на страници саме установе. Овде га не пишемо. Не пишемо ни цену улазнице. Ако вам треба резервација или најава групе, то је стајалиште које се тако и назива — не подразумевамо да је све отворено зато што је парк зелен.
Видиковац на реци је довољан циљ за овај ред. Поглед на ушће и супротну обалу није обавеза да сиђете. Доле идите само ако још имате ноге и ако сте већ одлучили којим ћете се вратити. Велико степениште и Савско шеталиште нису казна ни награда; кад су мокри, често су разлог да останете на равном.
Дорћол „још мало“ не додајте ако већ знате којим трамвајем се враћате. Нова четврт није награда за то што сте стигли до зида. Ред који се после капије шири у три стране престаје да буде ред: постаје лутање са фотографијама које после не знате где сте снимили.
У Библиотеку града Београда понесите питање, не списак који звучи паметно. Андрић је име за каталог, није обавезно штиво за ову шетњу, и овде нема цитата. Три питања су довољна: ко је зидао кућу крај које пролазите, шта је тамо стајало пре, како се зове капија коју сте прошли и нисте је именовали.
Завршите на линији коју познајете. Шетња која се не затвара трамвајем обично се претвори у лутање. Ако не знате стајалиште повратка пре него што уђете у парк, вратите се на трг и одлучите тамо — не на видиковцу, кад су ноге већ уморне.
